0 proizvoda
0 din.
Vinari
|
Od kada su se 2004. godine pojavili na vinskoj sceni Istre sa tadašnjom uspelom berbom, Benvenutijevi nastavljaju neprekidno da iznenađuju mnogo stariju i iskusniju konkurenciju. Dve uzastopne nagrade za mladu malvaziju i relativno mala proizvodnja, učinili su da je Benvenuti malvazija iz 2006. i 2007. godine traženo i teško nabavljivo vino, što je samo otvorilo apetit pravim vinoljupcima. Na vinskim putevima Istre, vinogradi Benvenutijevih nalaze se u takozvanoj "maloj istarskoj Kaliforniji", podno Motovuna, kako danas nazivaju ovo izuzetno povoljno područje za vinogradarstvo. |
|
Kada je pre pet godina Trapanova malvazija zapaženo osvojila tržište vina, niko nije znao da se iza ovog projekta krije ambiciozni vinar Bruno Trapan, predvodnik mlađe škole istarskih vinara školovanih u Poreču. Osim kvalitetom svojih vina, ovaj vinar se izdvaja i pažnjom koju posvećuje dizajnu boca i etiketa, te svim marketinškim elementima koji nekom proizvodu garantuju prepoznatljivost. |
|
Ovo je jedna od najvećih istarskih vinskih radionica, koja danas ima podrum za 5000 hektolitara vina obrađenih sa čak 45 hektara vinograda. Odličan položaj osunčanih vinograda u okolini Nove vasi, daju posebnu vrednost vinima Cattunar, gde se u ponudi nalazi čak deset različitih, na sajmovima uvek nagrađivanih, vrsta. Tradicija proizvodnje vina u ovoj porodici prenosi se kroz generacije. Prva sećanja i priče o počecima vinogradarstva sežu daleko u prošlost kada su preci ove porodice odgajali vinovu lozu samo za svoje potrebe. Vremenom, iz naraštaja u naraštaj, površina vinograda u porodičnom vlasništvu Cattunarovih se širila, a kvalitet i količina proizvoda su rasli. Danas je to jedna od najvećih porodičnih vinarija u Istri. |
|
Moreno Coronica jedan je od onih mladih istarskih vinara koji je u vinarstvo krenuo stopama svojih očeva i dedova. Njegov veliki novi podrum s najsavremenijom tehnologijom naočigled nije imao puno veze s tradicijom, ali upornost, odvažnost i strast prema autohtonim sortama omogućili su mu da postane jedan od najvećih proizvođača u Istri. |
|
Najupečatljiviji istarski zagovornik principa biodinamike Rudolfa Štajnera u uzgoju grožđa je svakako Giorgio Clai, istinski eko-posvećenik i vlasnik samo njemu znanih recepata za kupaže vina koja osvajaju svet. „Prvo sam se naotvarao vina, pa sam kao ugostitelj naučio da su kupaže najbolje“, rekao je jednom prilikom oduševljenim degustatorima njegovih mešavina. I to je sve što ćete saznati od njegovih recepata – sve drugo zavisi od Claijeve vinarsko-alhemičarske inspiracije. U odgoju bele i crne sorte na škrtoj beloj istarskoj zemlji, samouki Clai se posvetio organskoj proizvodnji vina. Nije tajna, uz njegove čokote vinove loze zgodno su se smestili i rastu trava i cveće. Tako delikatan i poseban, zaljubljen u prirodu i prirodnost, Clai svoja vina pravi na starinski način za koji se čini da danas više niko nema vremena. Za njegovo ime vezuje se i pojam „Vini veri“ – istinska vina, ona koja se proizvode i čuvaju u podrumu na poseban, svakako ne brz i serijski, način. Claijeva vina, robusna i snažna, odlično se slažu, gle! ne sa određenim jelima, već sa određenim karakterima. Vole ga tvrdoglavi, dinamični, neustrašivi i samouvereni ljudi čiji stil života nije konfekcijski. Posebno ga cene oni koji kroz život idu širom otvorenih očiju i upijaju svet oko sebe, oni koji umeju da osete u čaši Claijevog vina sunce i zemlju istarsku, cveće i prirodu iz koje su grozdovi otrgnuti da bi se potom prirodno smestili u istinsko vino za istinske vinoljupce. Kada su prvi put probali mešavine tri sorte pravljene po Claijevom receptu, prijatelji su oduševljeno primetili da podseća na stare majstore, odakle i naziv za njegove crne i bele kupaže: Ottocento. To je legenda. Ostalo je čudo koje se mora probati. |
|
Generacijama duga tradicija odgajanja vinove loze belih i crnih sorti i, verovatno, jedne od najboljih rakija u Istri. Sa devet hektara vinograda na pozicijama u okolini Vižinade, dolaze nam izrazito cenjena vina sorti malvazije, refoška i terana, koja su pobednici na sajmovima vina. |
|
Danas jedan od najcenjenijih vinara, Ivica Matošević, u profesionalne vinogradarske i vinarske puteve upustio se iz hobija, sredinom devedesetih. Jedan od retkih vinara čiji je put bio atipičan - bez porodične tradicije u poslu i bez namere da se time bavi profesionalno - ipak ga je hobi dovodi do velikih poslovnih uspeha. Danas kaže da je vinarstvo za njega lajfstajl a ne biznis, i da je to jedno ozbiljno igranje u kojem će rezultati biti vrhunski sve dok su on i njegovi saradnici ozbiljni u igri i dok se igraju u ozbiljnom poslu. Ambicija da napravi najbolju malvaziju "u svom selu" ostvarila mu se već dve godine nakon što je proizveo prvu bocu za prodaju, kada je njegova malvazija 1999. dobila nagradu kao najbolje hrvatsko belo vino te godine. |
|
Roxanich, Selo Kosinožići, Nova Vas Vinski san Mladena Rožanića rođen je u Francuskoj i u francuskim vinogradima, da bi pre petnaestak godina nastavio da ga ostvaruje u rodnoj Istri. Tražeći najpogodnije istarske terene za vinograde, tek 2004. godine se upoznao i sa Antunom Bankom, s kojim do danas, sa crvene istarske zemlje u svet šalje čudesna vina prepuna Istre i kreativnosti. |
|
Vina Jakončič, u korak sa vremenom, s poštovanjem prema tradiciji... Monoton zvuk traktora koji se čuje negde daleko u vinogradu, jedini je dokaz da je savremena tehnologija ušla u svet tradicionalne ručne proizvodnje, čime se samo malo prilgodila, prenoseći znanja s jedne generacije na drugu. Iskustva iz minulih vremena usmeravaju današnju generaciju vinara porodice Jakončič. |
|
Goriška Brda su rodna pokrajna između reke Soče i Furlanske doline. Na severu prelaze u brdovito područje koja se protežu do Alpa; na jugu, istoku i zapadu se spuštaju preko granice u Collio, poznatu vinorodnu pokrajnu u Italiji. Vinski podrum Ferdinand se nalazi u selu Kojsko. Područje je dušu dalo za proizvodnju belih vina visokog kvaliteta. Vinogradi leže na severnom rubu pokrajne, na nadmorskoj visini od 150 do 300 metara. Blizina Alpa, s jedne i mora s druge strane, stvara izrazito pogodne klimatske uslove, sa toplim letnjim danima i srazmerno hladnim zimama. Upravo je ta temperaturna razlika izrazito pogodna za sazrevanje grožđa, od kojih se pravi puna, harmonična i voćna vina. |
|
Familija Klinec ekološki uzgaja svoje vinograde, bez pesticida, herbicida, insekticida i veštačkog đubriva. Čokote štite sredstvima koja su prijatna za okolinu, proizvedenim na bazi ekstrakta biljki i morskih algi. Loza se gaji kompostom, koji Klinecovi sami pripremaju. Vinogradi su zatravljeni i oko njih je grmlje ili drveće, tako da je svaki vinograd svoj ekosistem. U isto vreme, poštuju se određeni kosmički ciklusi za potrebne radove u vinogradima. Na taj način tle održavaju u ravnoteži, a ono im zauzvrat vraća savršeno zdrave čokote sa izvrsnim plodovima iz kojih prave svoja savršeno harmonična vina. |
|
U srcu Vinskog puta Prosecco, zaronjen u raskošne zelene doline između Koneljana i Valdobijadene, Conka D'Oro je generacijama posvećen svojoj najstarijoj pasiji: umetnosti vina. Porodična tradicija vinarije Conka D'Oro, rezultat je vekovne inspiracije. Nova vinarija, savršeno smeštena u prekrasnim brežuljcima u srcu područja Prosecco, zapravo je proizvod vekovne tradicije kombinovane sa inovativnim i originalnim rešenjima koja danas predstavljaju veliki potencijal za budućnost. |
|
Na mestu gde padine regije Collio lagano vode do mora, na tle zaštićeno sa severne strane Alpima, a s juga toplim strujama Jadranskog mora, a tom mestu je Flavio Brešan, stvorio svoja kultna vina. Od 2000. godine, kada se oženio sa Jelenom Mišinom koja mu je postala i partnerka u poslu, njihov uspon je bio munjevit. Veoma brzo su dobili međunarodna priznanja za svoja vina, među kojima je i titula "Viteza vina iz Furlanije" koju je poneo sam Brešan. Tako je ovaj italijanski vinar pripao devetoj generaciji "majstora vinarstva", koja kao takva uživa ugled u celom svetu. |
|
Smeštena na čarobnom istarskom polustrovu, nasuprot Venecije i prelepih Briona, Vinarija i Stancija Meneghetti nastavlja tradiciju proizvodnje najboljeg vina i ulja koja u Istri potiču iz doba Rimljana. Vino se ovde proizvodilo još u 19. veku, ali nova stranica u istoriji ovog vinara započinje 2001. godine kada je preuzimaju i potpuno preuređuju Romana i Miroslav Plišo, koji obnavljaju zapuštene i zasađuju nove masline i loze. |
|
Vina iz vinarije Krgović se prave od prvoklasnog grožđa uzgajanog u porodičnom vinogradu, nekoliko kilometara severno od Podgorice. Na ovom području se nalaze ostaci najstarijeg ilirskog, zatim rimskog, a kasnije i slovenskog naselja na teritoriji današnje Crne Gore, gde se vekovima gajila vinova loza i pravilo vino. |